Spiritualnost
Srpski obicaji??| Autor | Tema: Srpski obicaji?? pregledana 996 puta |
|
|
|
Dana: 01.12.07 u 21:42:44 | |
|
Svi se prave veliki Srbi..sad da vas vidim!! |
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 07.07.08 u 10:28:32 | |
|
Prvo bi trebalo malo da se raspitas kako su obicaji nastali ,pre nego stoi napadas osobu koju si citirao. To za obicaje je istina . Moze da ti potvrdi svaki ucen Svestenik. I da , obicaji ,istina je da nemaju mnogo veze sa Pravoslavljem i Hriscanstvom. To su samo obicaji srpskog naroda. 
 
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 07.07.08 u 10:45:06 | |
|
I kaa takvi deo nase kulturne bastine i nacionalnog indetiteta i njihovo ne poznavanje znaci gubitak istog i stvaranje nacije bez nacije...
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 07.07.08 u 13:10:04 | |
|
Da, to mozes slobodno tako da kazes. Samo nemojte da brkate veru sa obicajima!
|
||
Reklame |
|
|
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 01:48:24 | |
|
izvini nisam mogla da odolim a da se ne pravim pametna....slave poticu jos pre turaka, jos od starih slovena...i ne samo slave nego i vecina obicaja....a stim da su se ljudi za vreme turaka molili Bogu i na sastancima, i na poljima i gde su stigli...nema nikakve veze sa slavom
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 01:49:36 | |
|
terace nas da klecimo na kukuruzu... 
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 01:52:23 | |
|
nauci srpski prvo sine! pishe se HEROJIMA,BOJIMO i KOJI! pa onda pricaj o srpstvu... ja zaista ne znam koji ti je ovo jezik.
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 01:53:28 | |
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 01:54:56 | |
|
a vuk karadzic se prevrce u grobu ! e,moji srbi ccc...
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 01:56:48 | |
|
najvise volim kad mi nepismeni ljudi sole pamet.... 
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 01:58:29 | |
|
da josh kad toliko vole svoju zemlju,a ne mogu ni njen osnovni pravopis da nauce! ej,pa treba da budemo ponosni na takve primerke srpskog roda! 
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 02:01:39 | |
|
hahahahahahaha
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 02:04:31 | |
|
PRIPREMA ZA BOŽIĆ Jedan od najvećih hrišćanskih praznika jeste Božić. Toga dana praznujemo rođenje Jedinorodnoga Sina Božjeg — Gospoda Isusa Hrista od Duha Svetoga i Svete Djeve Marije u „Vitlejemu Judejskome za vreme Iroda cara" (Mt 2, 1). S obzirom na mesijansku službu novorođenoga Bogomladenca Hrista, koji je „radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s neba i postao čovek" — Njegovo rođenje u vremenu je najznačajniji događaj u istoriji roda ljudskog. Zato je celokupno kulturno čovečanstvo od pre dve hiljade godina podelilo istoriju roda ljudskog na dva dela — na istoriju pre i posle rođenja Gospoda Isusa Hrista. Rođenje Hristovo je, dakle, centar hrišćanske istorije. Otuda je i radovanje Božiću osnova i preduslov za najveću radost nad radostima — Vaskrsenje Gospoda Hrista. Zato se Božić naziva „Mala Pasha", to jest „Mali Uskrs". Naša Sv. pravoslavna Crkva pripremu proslave Božića počinje na četrdeset dana pre praznika, kada je propisala početak Božićnjeg posta, koji traje od 25/15. novembra do 7. januara/24. decembra (po starom kalendaru). Božićni kanon „Hristos se rađa, slavite Ga, evo Hrista sa nebesa — sretajte Ga", poje se u njemu od praznika Vavedenja Presvete Bogorodice 21. novembra do 1. januara. I svi narodni običaji jesu priprema za „domaću crkvu", za svaku pravoslavnu kuću, da najsvečanije dočeka praznik Bogomladenca Isusa Hrista. Pripremi ovog najradosnijeg dana, u srpskom narodu, posvećene su naročito tri poslednje nedelje pred Božić, za koje naš narod ima i nazive: Detinjci, Materice i Oci, kao i za dane uoči samog praznika: Tucindan i Badnji dan. DETINJCI U ovim pripremnim nedeljama pred Božić običaji narodni su, uglavnom, svuda isti. Najpre očevi i majke, u treću nedelju pred Božić, koja je posvećena deci, i zove se Detinjci, izjutra rano, vezuju svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se „dreše". Pošto je to uvek nedelja po Sv. Nikoli, to obično „Sveti Nikola toga jutra donosi deci poklone!" MATERICE U drugu nedelju pred Božić, koja je posvećena majkama, zove se Materice. Tada deca vezuju majke, a one im se „dreše" i daju poklone koje su prethodno pripremile. OCI U prvu nedelju pred Božić koja je posvećena očevima, zove se Oci. Tada deca „vezuju" očeve, a oni im se „dreše". Ovo uzajamno „drešenje" je uzajamno činjenje poklona ljubavi koje stvara prazničnu — svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima. Takvu prazničnu atmosferu stvorili su Mudraci istočni svetoj porodici Bogomladenca poklonivši Mu se u vitlejemskoj pećini uz darove: smirnu, tamjan i zlato. Simvolika ovog uzajamnog „vezivanja" i „drešenja" dece i roditelja je jasna: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog — Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom, odrešivši ga grehovnih veza, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On—Božić—Ljubav, koja je „sveza savršenstva", mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima, međusobno „vezujemo" i „drešimo". To vezivanje i drešenje prelazi naše porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve poznanike naše i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno — hrišćansko slavlje vezivanja i drešenje pred nastupajući praznik Rođenja Spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti, i poklonio im život večni. I tako je sprski narod osmislio na sopstvenom iskustvu naš hrišćansko-pravoslavni kalendar, koji je jednovremeno i srpski narodni kalendar. Detinjci, Materice i Oci su, dakle, naši narodni praznici, nanizani u pretprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza, po kojoj „da nije majke ni sveta ne bi bilo". Materice su praznik svetih srpskih majki, kao što su Detinjci dan svete srpske dece, a Oci — dan srpskih svetih otaca. TUCINDAN Drugi dan pred Božić, u našem narodu se kolje (tuca) „Božićnjar", „Pečenica", kojom će se sva čeljad na Božić omrsiti, posle dugog šestonedeljnog posta. I ovaj narodni običaj vezan je za „Božićnjar" ili „Pečenicu", iako to jagnje (može i prase) vodi poreklo od rođenja Gospoda Isusa Hrista u vitlejemskoj pećini u kojoj su pastiri zatvarali svoje stado. Sveti apostol i evanđelist Luka svedoči da su vitlejemski pastiri, kad im se anđeo Gospodnji javio i obasjala ih slava Gospodnja, one čudesne noći kada se Gospod rodio, otišli do Vitlejema i u pećini vitlejemskoj našli „Mariju i Josifa i dijete gde leži u jaslama" (Lk 2. gl.) i poklonili mu se. A Sveto predanje, koje se čuva u Svetoj Crkvi, svedoči da su tada pastiri na dar Bogomladencu odneli jagnje. To je naš „Božićnjar", koji se priprema na Tucindan, vrti na ražnju (peče) na Badnji dan, a jede na Božić kao prva mrsna hrana. Zbog toga što se „Božićnjar" u staro vreme nije klao no tucao krupicom soli ili ušima sekire, taj se dan i danas zove Tucindan. „Božićnjar" je kod nas prase, a ne jagnje prosto zato što kod nas u vreme Božića nema jaganjaca. BADNJI DAN Dan uoči Božića zove se Badnji dan, a noć koja sledi Badnje veče, zbog toga što se toga dana i te večeri bdeniše (ne spava), nego sa nestrpljenjem očekuje Rođenje Bogomladenca Hrista. Zbog toga se i vidljivi simbol Njegov, koji sa naročitim pesmama i molitvama unosimo u domove svoje, zove Badnjak. Badnjak (mlad cerić ili hrastić, mada može i cerova ili hrastova grančica) simbolički predstavlja Isusa Hrista, koji je u naponu svoje snage, sebe prineo za grehe sveta. Tako mlad cerić, odnosno hrastić, silinom svojom, razbuktava vatru na ognjištu, a jarkim plamenom svojim osvetljava sve kutove domova naših. I hrišćanski Badnjak kao i Božićnjar vodi poreklo od one čudesne božanstvene vitlejemske noći kada se u pastirskoj pećini rodio Spasitelj čovečanstva, a pastiri koji „čuvahu noću stražu kod stada svojega (Lk 2,  , požili vatru i grejali se. Na glas anđela Gospodnjeg, koji im se javi i reče: „Ne bojte se; jer, gle, javljam vam veliku radost... danas vam se rodio Spas, koji je Hristos Gospod... Naći ćete dijete povijeno gde leži u jaslama". — „Kada su, po dogovoru, pošli do Vitlejema da vide šta se tamo dogodilo što im kaza Gospod" (Jk2,10, Pi15), nasekli su i poneli dosta grana da nalože vatru i pored Novorođenčeta i pored Majke Njegove, jer noć ona beše vrlo hladna.Vremenom se u našem pravoslavnom narodu ova simvolika Roždestva pretvorila u običaj koji je teško izbrisati, iako su u istoriji postojali takvi pokušaji, ako ne da se izbrišu, a onda da se izvitopere i izopače. Danas na selu, pa i u gradu gde je to izvodljivo, na Badnji dan izjutra rano, domaćin kuće ili neko od muške čeljadi, odlazi u šumu, u gaj, u zabran, sa sekirom u ruci za Badnjak. Kadaimage003.gif nađe cerić ili hrastić pogodan za Badnjak (prav i granat, a toliko veliki da ga može na ramenu doneti do kuće), obred sečenja Badnjaka počinje krsnim znakom. Badnjačar se, naime, prekrsti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i izgovori kratku molitvu: „Pomozi Bože i Badnjače sveti!" Zatim sekirom u tri maha, u ime Svete Trojice, preseče badnjak tako da padne na istočnu stranu odakle Gospod dolazi. Onda pronađe dren, odseče granu i kaže: „Na zdravlje nam bilo!" Posle toga Badnjak stavi sebi na desno rame i odnese kući pevajući: „Roždestvo Tvoje Hriste Bože naš..." Do noći Badnjak stoji pred kućom, u dvorištu, a u višespratnicama u gradu, gde je Badnjak cerova ili hrastova grančica sa prutićem drena i šačicom slame, što se kupuje na pijaci, Badnjak stoji u predsoblju stana. A kada padne Badnje veče, Badnjačar ponovo uzima Badnjak i drenovu granu, stavlja ga sebi na desno rame i unosi u kuću. Tada on svečanim glasom pozdravlja domaćicu i svu čeljad: „Dobro veče i srećno vam Badnje veče!" Domaćica i sva čeljad, u prazničnom ruhu, isto tako razdragano i svečano odgovaraju: „Bog ti dobro dao i sreće imao!" I iz sita posipa Badnjak žitom, premazuje ga medom i preliva vinom. Zatim se prekrsti, celiva Badnjak tamo gde je premazan medom i preliven vinom i Badnjačara u obraz uz poznato mirboženje u kome Badnjačar kaže: „Mir Božji — Hristos se rodi!", a domaćica odgovara: „Vaistinu se Hristos rodi!" Ovo ljubljenje Badnjaka i mirboženje između Badnjačara i domaćice se ponavlja sa svima ukućanima. Simbolika ovoga susreta je jasna. Gospod Isus Hristos novorođeni Spasitelj čovečanstva, u vidu Badnjaka, ulazi u dom naš i svima članovima domaćinstva donosi zdravlje (drenov prutić), izobilje plodova zemaljskih (žito) i duhovnu radost (med), koja je slatka kao med ili čak slađa i od meda. Badnjačar onda uzme kadionicu, ode pred ikonu domaće slave, pred kojom je upaljeno kandilo, okadi je, obiđe sva odeljenja u domu, da sve zamiriše na tamjan, u sve odaje pospe slamu i zvečeći (srebrni) novac, a u gostinskoj sobi, gde je ikona još i po tri oraha u sva četiri ugla. U slamu se bacaju suvo voće ili slatkiši koje deca traže dok kvoču i pijuču, što sve dočarava atmosferu pastirske pećine u Vitlejemu gde je rođen Hristos. U gradu se zavežljajčić slame sa drenovim prutićem obično stavi ispod stola na kome je pripremljena badnjačka večera. Dok ovo čini Badnjačar, odnosno domaćin kuće, obično se poje Božićni tropar: „Roždestvo tvoje Hriste Bože naš. I ovaj deo običaja na Badnje veče je pun smišljene hrišćanske simbolike. Kada se Gospod Isus Hristos rodio u pećini vitlejemskoj, majka ga je povila u pelene i položila u jasle na slamu. Otuda i slama u svim odeljenjima našega doma na Badnje veče kada se Gospod rađa. A kada su mudraci istočni, vođeni zvezdom, došli i poklonili Mu se, darivali su Ga zlatom, smirnom i tamjanom. Otuda i u našim domovima po svim odeljenjima okađenim tamjanom prosut novac. Kada se po svim odajama (odeljenjima) pospe slama, Badnjačar stavlja Badnjak na vatru da pregori. Tamo gde je običaj da se unose dva Badnjaka, koja simbolišu božansku i čovečansku prirodu u Gospodu Isusu Hristu, oni se ukrštaju na vatri. BADNJAČKA VEČERA Badnjačka večera je mnogovrsna i obilna ali posna. Na njoj, pre svega, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, nego sa poda, po kome je prostrta slama, ili sa vreće u koju je metnuta slama... Badnjački kolač se ne seče nožem, već se lomi rukom. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće, nego se ponešto ostavlja prekonoć, na onom mestu sa koga se večeralo. O Badnjem večeru, isto tako i o prvom i o drugom danu Božića, sofra se ne diže, niti se đubre izbacuje. Od ovog pravila koje navodi dr Veselin Čajkanović, danas se odstupa, naročito u gradu, gde se Badnjačka večera jede sa stola ispod koga je prostrta slama ili samo čak zavežljajčić slame sa drenovom grančicom. Za večeru na Badnje veče, dok domaćini idu po Badnjak, naše domaćice umese Badnjački kolač, koji je obična Badnjačka pogača bez kvasca što se, za vreme večere lomi, a ne seče. Za jelo na podu, tj. na slami, domaćica je spremila pored hleba (pogače) i soli, ribu prženu na ulju, med, vino i pasulj (obično „prebranac" ili „meljanac"). U situ, kojim je sačekala Badnjačara i Badnjak, pored žita spremljeno je svakovrsno voće: orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, suvo grožđe, badem, lešnik. Pred tako pripremljenom Badnjačkom večerom domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu i svu čeljad, otpeva: „Roždestvo tvoje...", pročita molitvu Gospodnju (Oče naš...) razlomi Badnjački kolač — pogaču i svu čeljad ponudi sa večerom u kojoj se uz čašu vina dižu zdravice, kako je gde običaj ili kako ko ume da nazdravi. Uglavnom zdravice se dižu za: „Pomozi Bože i u dobri čas...", „U slavu zakona i u bolji čas...", „Za Svetu Trojicu i u slavu Božju...", „Za četiri stupa jevanđelista...", „Za petozarne mučenike...", „Za čestitost zbora i sabora..." „Za sedmočislinke..." (Za domaćina, domaćicu; za kumove i prijatelje; za goste i namernike; za omladinu...) I Badnjačka večera, kao uostalom i sva dosadašnja priprema za doček Božića, puna je osmišljene hrišćanske simbolike. Pogača Badnjačka (hleb) simboliše Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao: „Ja sam hleb živi (hleb života), koji siđe sa neba; koji jede od ovoga hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta" (Jn 6,51). Riba, kao i hleb, simboliše Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, riba je IHTIS (IHΘΙΣ  , a to je skup inicijala od reči Isus Hristos Božji Sin Spasitelj: I = Isus; X = Hristos; O = Božji, U = Sin; S = Spasitelj. Dakle, IHTIS znači RIBA. Zato je u prvim vremenima Hrišćanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani, vršili svoja zajednička bogosluženja i učestvovali u „lomljenju hleba" i „večerama ljubavi".So simvoliše silu Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži. Vino simbolički predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske. Med proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom pčele. Simboliše sladost večnoga života, koji nam je osigurao Gospod Isus Hristos svojim rođenjem, u pećini vitlejemskoj. Sveća, koja se pali na Badnje veče i na Božić, u mnogim domaćinstvima, naročito na selu, dvokraka je ili trokraka. Ona je spremljena od čistog voska. Sveća svojom svetlošću simbolički predstavlja svetlost carstva Božijeg. Sam Hristos za sebe kaže: „Ja sam svetlost svetu..." (Jn 8, 12). „Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti" (Jn 12, 36). Posle večere spava se na slami, a izjutra rano, po rasporedu, dok jedni idu u crkvu u svečanom ruhu (obično domaćin kuće), drugi za vodu na izvor, kladenac, bunar, česmu (obično devojka — vodonoša), treći u štalu kod stoke. A domaćica sačeka najmilijeg Božićnjeg gosta „Polažajnika". POLAŽAJNIK To je prva osoba koja toga Božićnjeg jutra uđe u naš dom. Polažajnik polazi u naš dom. Zato se zove „Polažajnik". On, po opštem verovanju, donosi sreću u naše domove. Zato se pazi da „Polažajnik" bude dete, koje ima čisto, bezazleno srce ispunjeno ljubavlju. No, razume se, „Polažajnik" može biti i odrastao čovek, komšija, rođak, namernik. Da „Polažajnik" bude dete naročito su uticale reči Spasiteljeve: „Zaista, zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao dete, nećete ući u carstvo nebesko. Koji se, dakle ponizi kao dete taj je najveći u carstvu nebeskom. „Ko primi dete u ime moje, mene prima" (Mt 18, 3—5). Mi „Polažajnika" na Božić primamo kao samog Gospoda, koji svojim rođenjem u sve domove ljudske donosi mir i dobru volju. Naš „Polažajnik" pazi da desnom nogom prekorači preko praga u naš dom i da pozdravi domaće sa: „Hristos se rodi!" i „Srećan vam Božić!", na šta mu, obično domaćica, odgovara: „Vaistinu se rodi". „I tebi srećan da Bog da!" Onda ga pospe žitom iz sita i privede vatri u koju on ubacuje novčić i Badnjakom (grančicom od Badnjaka) počinje da džara po vatri, ali tako da iz vatre i Badnjaka pršte varnice na sve strane dok on blagosilja: „Koliko varnica, toliko sreće u domu!", „Koliko varnica, toliko parica!", „Koliko varnica, toliko jaganjaca u toru", „Koliko varnica, toliko napretka u dobru", „Najviše zdravlja i veselja, daj Bože!", itd. U narodu ima mnogo običaja u vezi sa „Polažajnikom" i Badnjakom, no ovo je bitno, zajedničko, najvažnije i prisutno u celom našem narodu. ČESNICA To je kolač umešen na Božić izjutra rano sa nenačetom vodom, u koji je stavljen srebrni ili zlatni novčić. Ako je narod siromašan pa nema ni novčića, onda može i običan metalni novčić. Vodu je donela toga jutra vodonoša sa izvora, česme, bunara, kladenca ili (u gradu) natočila u kuhinji. Da bi domaćica umesila, česnicu za domaćinstvo koje ne broji više od pet članova potrebno je 1/2 kg brašna, pola paklice kvasca rastopljenog u mlakoj vodi, kašika ulja, malo soli i malo Bogojavljenske — svete vode, koja se unakrst sipa u testo. Ovo se sve dobro smesi mlakom vodom kao i svaki slavski kolač. Zatim se srebrni ili zlatni novčić (negde ga domaćica uvije u čistu, belu hartiju) utisne u sredinu testa, pa još malo smesi i testo ostavi da naraste. Kada testo dobro naraste odozgo, po sredini testa, pritisne se slovo, pečat, poskurnik i stavi u vruću peć da se ispeče. Tamo gde je praksa da se mesi i Božićni kolač i on se mesi na isti način, samo bez srebrnog ili zlatnog novčića. „Česnica" se lomi za vreme Božićnjeg ručka odmah posle Božićnjeg kolača, koji se lomi kao i slavski kolač u domu sa domaćinima, u čemu učestvuje sva čeljad. Kada se domaćin na Božić vrati iz crkve, čestita svima praznik sa: „Hristos se rodi!", na šta mu svi odgovaraju: „Vaistinu se Hristos rodi!" — U domu nastaje opšte mirboženje koje izaziva veliku radost. U toj Božićnoj radosti niko se ni na koga ne sme naljutiti. Opšta ljubav vlada u celom domu. Onda domaćin svima podeli naforu i nastaje Božićni ručak, koji treba da bude najbogatije i najbrižljivije pripremljen. Kao i na Badnje veče domaćin se prekrsti, zapali Božićnu sveću, okadi trpezu, pročita „Oče naš", ili, ako zna, otpoje: „Roždestvo tvoje Hriste Bože naš...", prereže Božićni kolač, a onda uzme „česnicu", podigne je uvis, u slavu novorođenoga Bogomladenca, a za život i za zdravlje svih ukućana, polažajnika i namernika, okrene je kao slavski kolač sa svima ukućanima tri puta, prelomi preko sredine i svima članovima domaćinstva (prisutnima) odlomi po jedno parče. Jedno odvoji za polažajnika, drugo za putnika namernika (za člana domaćinstva koji nije prisutan za vojnika, ili putnika koji može da svrati u goste). Time je Božićni ručak počeo. Čeljade u čijem se delu česnice nađe novčić, smatra se srećnim i da će biti te godine pod blagoslovom Božjim, te se njemu poverava početak važnih poslova u toku cele godine. Na Božićnoj trpezi nalazi se sito sa voćem kao i na Badnjačkoj večeri; Božićna sveća; Božićni kolač; Česnica, Pečenica, kobasica. Tako su u pesmi: „Božić, Božić bata..." peva: „U Božića tri nožića: Jedan seče česnicu, Drugi seče pečenicu, Treći seče kobasicu." To su, razume se, još svakovrsne đakonije, koje domaćice pripremaju za ovaj najradosniji dan, u koji nam se Hristos rodio, zato i treba odabranim jelom i pićem i da se proslavi.
Post ošamaren od strane moderatora.
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 03:23:31 | |
|
ma pusti golju nema pojma
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 03:31:55 | |
|
radno vreme od 8 sati, koje treje 5 sati, a tih 5 sati se ne radi ochekivanje da nashi sportisti uvek budu prvi, a nemaju kvalitet ni za top 10 imam ja josh toga...
|
||
|
|
Re: Srpski obicaji?? Datum: 08.07.08 u 03:42:26 | |
|
ja nisam srpkinja.. al znam za taj neki rucak.. znam kako idu te srpske svadbe.. slusala sam i himnu 
|
||
| Stranice: | ||
 |
pozz i tebi swce
Temerin
Niš
Premium