Noc,mrak,tama nazovite je kako god zelite,interesantno je kakav utisak ponekad ostavlja na ljude.Za njega bila je posebna kao i svaka jer svaka je drugacija i uvek se desavaju pojave koje jos uvek ne razume.
Obicno kao i svakog dana probudio se kasno,sunce je vec zalazilo.Pomalo mamuran ustao je iz kreveta i sakupljao utiske od prosle noci.Pogledao je kroz prozor koji je bio ukrasen igrom zime i hladnoce.Lep prizor jos jednom izmamio ga je na hladnocu.U poslednje vreme cesto je setao i divio se priodi.Na to je mozda uticala i promena njegovog zivota,ko to zna...Ali jedno je sigurno naucio je da postuje sebe a najvise stvari oko sebe,gledao je svet drugim ocima.I pre je znao da se trgne i na koji momenat i ugleda ponesto ali sada je jesno imao pogled na svet oko sebe.Tokom dugih setnji trazio je nesto...nesto sto ni sam nije znao sta je...mozda je cak tazio sebe.Ipak te noci hladan vetar naterao ga je da se vrati u toplinu svojih odaja.Upalio je par sveca i otvorio vino.Harmonija zvukova noci i tiha melodija muzike uspavala ga je.Nije se vise plasio demona koji su ga proganjali u snovima,oni su nestali kada je uspeo da im se suprotstavi.Ipak nije mogao ni da zamisli sta bih moglo biti sledece.
Osetio je jak bol u grudima,udaraci koji su bili toliko jaki da se probudio...pogledao je,svece su jos uvek gorele,osetio se ukus crnog vina u ustima i muziku koja ga je opcinjavala.
Prosetao se kroz sobe ali odjednom vise nije bio u svom domu.Gledao je ali nije mogao da veruje svojim ocima...nasao se u ogromnoj dvorani u kojoj je mozda cak bilo nekoliko hiljada ljudi.Zaista nestvarn prizor,pomislio je da je u toku neka proslava.Ogromni dijamantski lusteri ukrasavali su dvoranu,vecina je bila na sredini i plesala dok su se drugi odmarali i druzili uz hranu i pice kojih je billo dokle pogled dostize.Pomislio je da sanja ali u istom momentu je pogledao u ogledalo i video sebe suprotno obucenog od onoga sto je sanja.Bio je u belom svecanom odelu sa prelepim plastom kakvi su mogli imati samo kraljevi.Ubrzo jedna devojka ga je zamolila za ples.Plesali su kako se njemu cinilo citavu vecnost i pricali...pricali su samo o njemu.Poznavala ga je mnogo bolje od njega samog,davala mu je odgovore na sva njegova pitanja a najbitnije od svega objasnila mu je njegove prosle snove i njegov prosli zivot.
Odjednom muzika se utisala i svi u dvorani su podigli glave u nebo i kao da su nesto cekali.Devojka koja je plesala sa njim objasnila mu je da ne moze ostati sa njom i da jos nije njegovo vreme.Sve mu je proletelo kroz glavu...porodica koju je imao,devojka prijatelji sve sve sve,ali ipak je hteo da sve to izgubi samo da bih ostao sa njom.
zagrlili su se ali nije ju vise moga drzati uza sebe ona je otisla a njemu je ostao jedino osecaj ljubavi kakav do tada nije osetio u celom zivotu.Nazalost svega cega se secao kada je otvorio oci jeste dodir njene cipkaste haljine kada ju je drzao tokom plesa...
Svaka noc je posebna i svaka moc gledanja u nju je nesto cega se ne treba plasiti.Isto kao i dan i svetlost nekada moze pruziti ono najgore od sebe ali ponekad daje ono sto ne bih mogli zamisliti ni u jednom snu.
Svako od nas ima svog andjela koji je uvek uz nas nazalost neko ima priliku da ga upozna pre vremena...