• Dešavanja
• 24sata
• Blogovi
• Galerija
• Lokacije
• Društvo
• Forum

Ona ima sto drugi nikad nece

Lena -
Blog pregledan 48 puta.

Glasaj (0 glasova):

• 1
• 2
• 3
• 4
• 5

Dodaj

Sve dodje i prodje, ne zastajkuje, bas nista. Zasto sve sto je lepo ima kraj? Medjutim nesto nikad ni ne dodje. Sreca ponekad zaobidje mnoga vrata i zaboravi na mnoge usamljene duse, zeljne radosti, jednog pravog osmeha.
Sedela je tako po ko zna koji put u uglu svoje gardarobe, posle koncerta i ko zna koliko aplauza. Njena crvena haljina bila je isprljana suzama, a ona nezadovoljna sedela, nepomicajuci se je proklinjala sve sto ima i sve sto jeste.
Imala je sva, a nije imala nista. Krila je to u bisernim okicama, ali se nikad niko nije zagledao duboko u njih da prodre u njenu dusu prepunu bola. Da je samo neko pokusao... Imao bi mnogo toga da vidi.
Svi ti aplauzi, koncerti, sav taj luksuz i bokatstvo nikad nece zameniti beskrajna, zelena polja, puna cveca, radosti... Jedino se ispod tog vedrog neba osmehivala na prirodan, sebi svojstven nacin.
Kad bi se umorila odlazila bi njemu, snazno ga grlila, i posle odmora pocela da mu peva. On je svom snagom samo nju slusao. Njegova jedina cerka imala je brilijantan glas, koje su cak i ptice volele slusati. Kada je ona pevala ni trava se vise nije njihala, sve se culo i videlo kroz glas,glas sada uplakane devojke.
Nikada nije ni pomislila da bi moglo ovako biti. Jedino je ocevu ljubav osecala i jedino njemu punim duhom pevala, jer je samo njega znala voleti i uz njega bila sigurnna. Nije ni sanjala sta ce biti kad njega vise ne bude, kad je vise ne bude cekao ispod starog hrasta, da je izljubi, vrti i uziva u svemu sto je ona. Nikad...a to je doslo.
Jednog dana ga je pod hrastom zatekla zatvorenih ociju. Sve je radila, vristala, pricala mu, pevala,plakal ali on je posmatrao s onog istog neba s kojeg su nocu brojali zvezde sve dok nije posla ladjom snova.
Pljubila ga je i ostavila da pociva.
Ubijen je, to je jedino sto je ikada znala.
Brise lice, zna da ga vise nece videti i nece pevati samo za njega, nikad vise nece pustiti svoj glas da lebdi medju pticama i cvecem. Danas to radi samo zbog svog brata, s kojim se zajedno nada da ce uspeti da ga izvuku iz kolica i poceti jedan normalan zivot u krugu porodice, obasipani ljubavlju.
Sreca nije svima dostupna. Smesimo se, ali dobar broj svetlucavih osmeha krije prazninu, usamljenost...

Dodaj komentar

Registruj se na Furku i daj komentar na blog ili napiši svoj blog

Registracija