• Dešavanja
• 24sata
• Blogovi
• Galerija
• Lokacije
• Društvo
• Forum

SEX I GRAD srpska varijanta CHAPTER 4: SINDROM PINOKIJA

u_senci -
Blog pregledan 39 puta.

Glasaj (1 glasova):

• 1
• 2
• 3
• 4
• 5

Dodaj

"Ozenih" druga iz detinjstva pre nekoliko nedelja. Poseban je to osecaj... U momentu se prisetih svih onih gluposti koje smo cinili kao deca... Ali je jos bolji osecaj bio kad sam saznala da se u tom nasem odnosu (nas drugara iz detinjstva) nije nista promenilo, bez obzira na godine koje su nas razdvojile, bez obzira sto ne postoji ono svakodnenvno vidjanje... Ne, to nije doprinelo da se udaljimo jedni od drugih (bilo nas je troje u "ekipi")... Eto, i dalje osecamo onu bliskost, kao da medju nama ne postoji dvadesetak godina jaza!

...u meni neopisiva radost, kao da mi se rodjeni brat zeni! Ma, nema razloga da ne budem vesela. Nema razloga da se ne radujem kao da se meni to desava... a u medjuprostoru neka blazena tuga zbog misli "mozda sam ja sledeca"... ali jos uvek nespremna na to...

Na toj sarenijadi radosti i dobrog provoda (verovali ili ne) nakaci mi se jedan tip... pocesmo razgovor, sasvim neobavezno, uz picence... prosetasmo malo gradom... sedosmo u kafic da popijemo kafu... ne mogu da kazem da mi nije prijalo... opusten razgovor sa nekim koga ne poznajes nista lose ne moze doneti...

Dolazimo do toga da se taj "dasa" poverava, kako ima bivsu zenu i dete... kako, eto, zbog toga, ne moze da nadje novu curu... ja se malo zamislim, ma ko sam ja da se on meni tako "duboko" poverava... ocigledno je da ima neke namere koje idu dalje od pijenja kafe i razgledanja grada. Naravno, napravim distancu, rekavsi:

"Sigurno ces jednom naci neku devojku (zenu) koja ce biti sposobna da to prihvati." Ali, ja to nikad ne bih mogla, zadrzim za sebe...

On upita, zasto mislim da je to tesko.

"Prvo, ti vec imas dete, mozda vise ne zelis da imas klinaca, sto tesko ko moze da prihvati. Drugo, ceo zivot ces biti razapet izmedju dve porodice!", odgovorih.

Kako god. Nastavili smo razgovor, ali sve do momenta kad mi je rekao: "Ja nemam veceras gde da spavam!" I, to tako umiljato, hej, kao da je trebalo da izazove sazaljenje kod mene! Ma, daj, duso, nisam ja skupljac otpadaka! Kontraefekat! Od tog momenta postadoh i vise nego surova prema njemu, jer, covek je i dalje dosledan recenici "ne j*be pametan, nego uporan!"... samo sto to kod mene - ne, ne- ne pali! Probala sam na finjaka da ga eskivriam, pa da objasnim sportskom terminologijom njegov nok-daun... ali, covek je i dalje pokusavao da me smara, i smara... i tako u krug... dok mu, na kraju, u drustvu nisam rekla "Da li ti mene mozes da ostavis na miru?"

I tek tad, plavetnilo oko mog vrata poce da bledi...

***

Dve nedelje kasnije saznam da je ta osoba muskog pola OZENJENA (jos uvek), i ima (ne jedno) DVOJE DECE! I onda, pokusam da presaberem sve misli, iako bih najvise volela da je bio prisutan da ga zapecatim pesnicom u nos! Sta je trebalo, da takvom pricom izazove sazaljenje? Sta je mislio, da ce me odvuci u krevet? Fascinirati? Sta vec? Odakle nekim ljudima takva potreba da se predstavljaju onim sto nisu? Zasto pokusavaju da osvoje titulu "niskim udarcima"? Zar nije jednostavnije biti ono sto jesi? Zasto neki muskarci misle da ce svaka riba pasti na neku "sarenu lazu" o jako teskom zivotu i zrtvi?

***

Na kraju krajeva, laknulo mi je... Po hiljaditi put, moj instinkt (da ne kazem insekt) nepogresivo "obara" jos jedan neuspeli pokusaj "farbanja"... Hvala mu na tome :D

Dodaj komentar

Registruj se na Furku i daj komentar na blog ili napiši svoj blog

Registracija