• Dešavanja
• 24sata
• Blogovi
• Galerija
• Lokacije
• Društvo
• Forum

Bauci u koferima

_Anna_ -
Blog pregledan 69 puta.

Glasaj (2 glasova):

• 1
• 2
• 3
• 4
• 5

Dodaj

Svi mi imamo neke tragove iz proslosti, kod mene je to najcesce slucaj zapisane emocije i zamrznuti trenuci tog vremena, naravno jako su retki opisi srece, jer tuga je ono sto nas pokrece. Da li u trenutku citanja mozemo se vratiti u to vreme i doziveti identicnu emociju - ne tuge, nego posvecenosti reodva tom nekome? Mozemo, neka slova bole vise neka manje, za neka se iskreno cak i pitam kada sam ja ovo pisala i da li sam ja to pisala? Jesam, to sam bila ja - sada zaboravljena. Pisem od kada sam naucila da pisem i sklapam recenice i cuvam vecinu toga po nekim papiricima, sveskama i svaki put umirem od smeha, cak se smejem i samoj sebi i svojim pobednickim pesmama na pesnickim takmicenjima, jer tako nesto sada sigurno ne bih napisala, ali fond reci se siri, emocije sazrevaju kao i patnja. Cudno je na koliko nacina mozete opisati ljubavni bol i bol gubitka. Iznova i iznova koristeci nove reci, ali to je samo bol, opisi je nece izmeniti. Da, ali ce zamrznuti trenutak i one detalje koje godinama kasnije zaboravljamo. Zapisacete ton, drzanje, pogled, zvuk koji se cuo u pozadini, zarobiti mirise i neverovatno je kako se u jedan takav trenutak mozete vratiti i jednako ga zivo osetiti. Da li onda trebam da otvaram fioku sa tonom papira i citam te redove i smejem i se i placem nad onim sto je proslo ili treba da ih ostavim tamo gde jesu i ne gledam, jer svakodnevno stvaram nova dela? Cesto se pitam ovo sada kada je izvesno da treba da izdam knjigu? Da li sam spremna da sve to pretocim za druge i da me stalno podsecaju? Mislim da konacno jesam i da cu konacno skupiti snage da ispricam pricu koju zelim bez cenzure i bez okolisanja. Da li je to najpametniji potez. Verovatno da ne. Medjutim, danas pricah sa nekim i prisetih se onoga sto je moja majka uvek govorila - treba da se ucis na tudjim greskama, pa mozda se i neka tvrdoglava mlada glava nauci na mojim. Kofere ponekad kazu ne treba otvarati, ali sama moja svest da postoji nesto u njima je dovoljna da ih otvorim i iscitam redak po redak dok ne prozivim sve ponovo sada i za 15 godina opet, ali olaksanje je tu. Bauk iz kofera je pusten i novi dan je svetlijih boja.

by Anna

Dodaj komentar

Registruj se na Furku i daj komentar na blog ili napiši svoj blog

Registracija