• Dešavanja
• 24sata
• Blogovi
• Galerija
• Lokacije
• Društvo
• Forum

Kada se usudimo citati stara dela

_Anna_ -
Blog pregledan 32 puta.

Glasaj (2 glasova):

• 1
• 2
• 3
• 4
• 5

Dodaj

Danas sam opet videla njega. Njega koga sam toliko volela i koga sam uvek stavljala ispred svih. Zadnjih mesec dana, cesto smo se vidjali, ali sve ili poslovno ili nesto krajnje neobavezno. Ja sam diplomirala, castila sam...pili smo...on se napio, ja nisam...Sve vreme dok smo sedeli u kafani, postojala je neverovatna bliskost izmedju nas, ali nista konkretno se nije desavalo. Onda smo krenuli kuci, on me poljubio. Emocije su sravnale sav razum i svi prethodno dobro smisljani planovi pali su u vodu. Onda je progovorio: „Ti znas da nas dvoje nikad necemo biti zajedno, Ti znas da nas dvoje nismo jedno za drugo i da ne mozemo da jedno drugome pruzimo ono sto nam treba. Ti ces za mene uvek biti jedina ljubav i ja cu te uvek voleti, ali sa tobom vise nikad necu biti u ozbiljnoj vezi. Da li shvatas to? Ja tebe obozavam i mi mozemo biti prijatelji, pajtosi, ljubavnici..ali u vezi nikada....“
Onda je usledila kratka tisina pa je nastavio: „ Ja trenutno ima 3 devojke, varam svaku i nijedna mi nista ne znaci...tebe volim, ali ne zelim da budem sa tobom...Je l razumes ti to? Mislim da ti ipak i dalje ocekujes vise od nas, da zamisljas nas pred oltarom, a ne shvatas da to nikad nece biti“
Gledala sam ga sa sirokim osmehom, dok su se suze slivale niz lice, a maskra pekla iz sve snage jer je dosla u kontakt onako razvodnjena sa mojim ocima. Nisam skidala taj moj tupavi kez i rekoh: „Da ja te razumem, da ja znam“
Opet je poceo da bunca:“Ali ja mislim da ne razuemes, da ne shvatas...“
Stavih mu prst najneznije sto sam mogla preko usna i rekoh: „Ja tebe volim i uvek cu te voleti, ali znam da je naucna fantastika da ocekujem od nas da bude nesto....“
Ponudio je da prosetamo, igrali smo na sred igralista prisecajuci se nase igre na kisi i ljubavi koju smo osecali u tom trenutku, smejali se iskreno i od srca i plakali. Seli smo na klupu, on je poceo da me ljubi, a ja te poljupce vise nisam raspoznalavala, dodirivao me je, zeleo me je..ali ja ga vise nisam poznavala. Tada rekoh: „Volim te, ali moram da te pustim. Vreme je da krenem!“
Pogledao me je zbunjeno i samo rekao: „Konacno shvatas...“
Zapalila sam cigaretu i sa puno muke uvukla dim u pluca, pogledala ga i rekla mu: „Zao mi je sto si zaboravio kako se ljubi sa emocijama i kako se zeli sa ljubavlju“
Ponovo zbunjen odgovorio je: „Kome se ne svidja, taj ne mora...“
Gledala sam ga i dalje sa tupavim kezom i znala tog trenutka da vise nikad necu biti njegova i da ne zelim da to budem. Od neznih poljubaca koje smo delili, odjednom sam osetila jezik koji se duboko i mehanicki zariva u moju usnu duplju i ruke koje izigravaju strast koje su prelazile preko knjiski odredjenih tacka. Zaustavila sam njegovu ruku i rekla: „Mislim da je dosta. To nismo vise mi i ne zelim da skrnavim secanja na ono sto smo bili i koliko smo se voleli.“
Osecala se zelja i moja i njegova u vazduhu i potreba da se stopimo u jedno, ali poljubila sam ga u celo nezno i okrenula se od njega...:“Hajde idemo, smrznuces se...“
Zargrlio me je, povredjene i sujete i u dubokom cudjenju, jer to nisam bila ja, nisam bila ona koju je poznavao....Prokomentarisao je onako usput sjajnih ociju: „Sada si me odusevila“, onako vise za sebe, kao da nije ni bilo namenjeno meni da cujem.
Odcutala sam taj komentar i nasmejala se, suze nisu stajale...obrisao ih je neznim pokretom i rekao: „Ja znam da uvek mogu da racunam na tebe, ja tebe jako cenim i postujem i smatram da si jedna predivna osoba...samo se nas dvoje nismo nasli“...opet me je poljubio malo neznije, a onda opet mehanicki...a ja sam se opet odmakla, poljubila ga u obraz i zagrlila i znala da vise nikad necemo postojati. Zakopala sam tog trenutka sve one snove sa pricom da ce mozda prava ljubav naci put i jasno je bilo kao nikad do tada, da smo bili, postojali i da nas nikad nece vise biti.
Tesko je reci sta ce se na dalje sa nama desavati, jer nismo nacisto ni on ni ja..a ne zelim sebe da dovodim u ponovna iskusenja, ne zelim da budem ljubavnica, ne zelim da budem deo igre koja se odradjuje...izgubila sam ovaj put zauvek moju prvu i jedinu ljubav.
Mozda je tako bolje, mozda cu sada konacno dopustiti sebi da budem srecna.


By Anna 2006. - Nesto davno pisano, procitano posle dugo vremena i podeljeno

Dodaj komentar

Registruj se na Furku i daj komentar na blog ili napiši svoj blog

Registracija