CEKANJE

cofiking -
Blog pregledan 32 puta.

Glasaj (1 glasova):

U tamnom morskom prostranstvu, daleko od ljudi, postoji blestavao malo ostrvo koje vecno stoji samo. Okruzeno peskom kamenjem i sa malo drveca ovo je sve sto se na njemu nalazi. Na ovom usamljenom mestu zatekao se covek kome ne znamo ime. O njemu se ne zna mnogo osim sto se jednog dana probudio na kopnu, sam, pored raspuknutog camca. Prosli su meseci i godine od kako je ovde i misao da ce neko doci i spasiti ga se vremenom osusila kao pesak. Jedino ga kap nade odrzava u zivotu.. Medjutim ovde Niko ne dolazi i niko ne odlazi osim mora i poneke ptice. Svakog dana on nemo gleda i pozdravlja sunce koje se gasi, dok vetar nosi pesak i razbacuje ga beskrajno po prostranstvima zemlje. Kada bi samo on bio tako sitan kao zrno peska mozda bi ga vetar oduvao do krajeva odakle je dosao, do njegove domovine. Ali on je zatocen u okovima vremena na pustom ostrvu gde su mu jedini prijatleji ptice koje ponekad slete na visoko kamenje. Grcevito se drzi za konac zivota i odbija da se preda. I u ludilu koje ga posecuje svakodnevno i tera da bezglavo tumara po kopnu on uspeva da se izvuce i istraje iako ni sam ne zna zasto se vise trudi. Zivot koji je nekada imao ostao je samo daleka uspomena. Jednog dana video je svoju porodicu u izmaglici. Bili su na jednom kraju ostrva i dozivali ga. Trcao je ka njima ushiceno. Zvali su ga, mamili, plakali zajedno sa njim. Konacno ce biti sa njima osecao je miris svog zavicaja. Taman kada je dosegnuo za njima oni su nestali i ponovo se probudio. Ovog puta nije zalio. On je imao nesto sto mu niko ne moze oduzeti. Uspomene, kojih se uvek secamo i koje su uvek tu sa nama, da ih zivimo iznova kroz nase snove. Smesio se jer je znao da nista nije vecno pa ni patnja. Zapalio je vatru tog dana koja je neoubicajno jako gorela. Kroz dim mu se ucinilo da vidi pticu, a mozda je i avion...