Koliko sam te imala,toliko te i nisam imala.Sve zajedničke godine prodane zbog trenutnog zadovoljstva. Kad mi je bilo potrebno nije te bilo,niti su moje reči slušane. A ti se žališ na trač.Prokleti trač koji sam izgleda radije trebala poslušati nego samu istinu iz pravih usta. Nisam znala da se cena vrednosti promenila. I da se i zbog toga sada ispašta. Ja nemam za čime da patim. Ćutala sam dugo,napomenutih 2 meseca i nenapomenutih godinu dana.
„Razmisli dobro šta si rekla..“ –Nisam verovala svojim ušima da ćeš mi to reći! Zar ti ?
Svi principi naši su se našli na tvom djonu!! Zgaženi!! Više puta! Ćutala sam jebeno! Opet i opet i opet, gaženi su i gaženi kao i moja osećanja! Rekla sam ti da sam ti gutala knedle i žmurila na 6 očiju dok je to radjeno i da ti za godinu dana nisam ništa rekla!!! Samo sam te puštala, verovala „Biće bolje!“...Glave visoko uzdignute i puna razumevanja za tebe,šta god bilo uradjeno..Bila sam tu! I kad nisam trebala bila sam tu! Kad sam trebala šamar da ti lupim,ja bih te zagrlila! A kad i zacvilim od bola i ti to čuješ, umesto da me zagrliš ili bar saslušaš, ti me napadneš opet i spustiš još niže! A kažeš da me voliš!! PA GDE JE TA LJUBAV BILA KAD MI JE TREBALA!? Kad je trebalo otvoriti oči?? Jel treba sad opet da na mišiće vadim izgubljeno i tražim sebe opet,spuštam se i ponižavam da bih ti bila blizu?? Ne pada mi napamet!! To sam ti i rekla pre nego što je slušalicu tvoja ruka spustila! A znala sam da ćeš to uraditi!! Kukavički potez! Za mene nemaš snage,ali da se prepireš sa budalom 3h i da se inatiš ko može duže da izdrži, to možeš?? Ne treba ti snaga za mene !! NIKAD TI JE NISAM CRPELA! Nekada sam ti možda i nedostajala! Sad znam da više nije tako! Jer svi su ti drugi stajali kao u rezervi da te „za „Nedaj Bože“ vole jednog dana kad ja ne budem tu!! Odvratno!! Besna sam dok ovo pišem! Juče nisam bila,niti ću sutra biti!! Ali sad ću da napišem i zauvek da ćutim!! Jer je svaki naš napisan zavet pogažen! Svaki moj osmeh je nestajao sve više, i bledeo dok me je tvoje lice,hladno sa osmehom, ubijalo!! Razmisli ti sada !!! Razmisli šta je uradjeno! Kako i kad!!!! Šta sam ja ćutala kao idiot, slepih iskopanih očiju!!!! Ćutim oko teških stvari godinu dana da bi se u pozadini čuo tvoj glas koji me napada zbog gluposti!! Zbog gluposti koja se čak i nije o nama radila !! Nismo mogli niže pasti......nikada......Tražila sam,promeni stvari koje me bole!! Ne radi to više!! Zamolila sam te čak i posle spuštanja slušalice!!! I sad se opet ponižavam pišući ovo,ali samo u tvojim očima i one tvoje podmukle veze !!! One budale kojoj je ego jači od bilo čega na svetu!!! Zameni me s tom budalom! Izvoli! Na putu ti neću stajati! Niti te ucenjivati! Odlazim da mi to govno ne bi i dalje smrdelo pod nosem!! I nemoj misliti da smo nestali zbog gluposti....Ne...nestali smo zbog propalih ljubavi i ulazaka u još veće propasti! A ta propast maltretira mene ! I ti stojiš i gledaš! Ne pomeraš se....I ja to treba da trpim? Pa ja nikad tako ne bih stajala da je tebe neko i rečju dotakao! Zna se ko više voli,ko je na gubitku i ko će kome nedostajati....Ja tebi neću.....
You won’t miss a thing,’ cause you have everything.....Tako je trebalo da bude.....Da samo znaš koliko bola sam nosila i koliko dugo...nikada ona glupost ne bi bila izgovorena...A možda je i moja greška ta jer sam predugo ćutala....Ko zna....Uvek je bila ta priča u igri....“Da je rečeno ranije,naljutila bih se“....Milion puta sam ti rekla da ne bih....I opet ..Nije bilo svrhe....Toliko stvari ne znaš....toliko.....Ne sećam se ni kad su poslednji put tvoje uši čule nešto iskreno od mene kao onog „Volim te“ i ovo sad što pišem.......mislim da je dug period....
A opet,meni pade kamen sa srca...Opet pišem jer te nemam,ali ovaj put je drugačije....
Lomljene stvari se mogu zalepiti,ali napukline su i dalje tu....E ove deliće ne vredi ni metlom juriti....Možeš lagano kao pepeo da ga prospeš u Savu.....Možda tamo nešto bude vredeo.....
Uvek ću voleti ono što sam nekada volela kod tebe...A sad ga više ne vidim...iskvareno je...Ako ikad ispliva,voleću ga opet...Ako ne...
Žao mi je...
Jebiga....
Beskućnik na mojim vratima, kuca celo jutro, nikako da ode. S
vremena na vreme i ja ustanem, provirim kroz ključaonicu da se
uverim da je još tu. Nikako da ode. „Da li je moguće?“... Neko ga je
poslao... Opširnije
Ponekad nam niko ne može ništa uništiti koliko mi sami i koliko smo
mi sami sebi najveći neprijatelji. Mnogi ljudi nemaju strahove, osim
onog od samoga sebe. Plaše se odraza u ogledalu, plaše se i sam... Opširnije
Ne znam za vas al mene izludeše poruke.."šalji prijateljima ako ne
šalješ nesrećan si itd....ubiće me grom.*..i tako ta
sranja.....Prosto kad sam ovo pročitala...hahahha morala sam da
podelim s vama..... Opširnije
Osećaj, ne mogu da ga mislim. Misao,ne mogu da je izgovorim. Reč,
nema je. Toliko toga,samo čeka da bude izgovoreno,ali nema kome.
Nije to ni bitno. Tu si mi u mislima, telom si daleko. Uvek si i
bio.... Opširnije
Taj čovek....Obožavam ga:) Manje tužnih,srceparajućih blogova,misli
i razmišljanja, a više muzike, sreće i pozitivnih misli. Osmeh na
lice, dok vam basovi paraju uši i uživajte:) Naravno... Opširnije
eldaarr je novi kolačić :)
hahahahahahaha..... dobro,dobro..
lelacha_looda je označena na slici !
macke
- 
Dodaj
Premium