Dok maestral lagano provlaci svoje nezne prste kroz moju raspustenu kosu,
a sunce svojim poslednjim zracima daje ruzicasti odsjaj mome licu, gledam u to more koje kao da gori pod plamenom velike uzarene kugle koja se polako gasi....opet ostajem bez teksta, opet me zalazak ostavlja bez rijeci....
A more...mrzim ga.... ono je krivo za sve, za svaku moju suzu, za svaki moj bolan krik, za svaku ranu koju cu nositi na dusi dok sam ziva.......
Sve je tako mirno i tiho, samo negdje sa sredine uvale dopire zvuk motora stare barke koji ne remeti taj mir vec se tako prirodno ukalpa u kasno jesenje predvecerje......
Naizgled sve je tako savrseno, to crveno more, taj maestral koji mi mrsi kosu, taj krik galeba i muzika barke....sve je kao iz bajke, romanticno.....ali daleko je od toga....
Opet gledam u more, i opet proklinjem svu njegovu dubinu, sirinu, predivnu modru boju, svako zivo bice kojemu je more dom...iako sam sa sve cetiri strane okruzena morem, zarobljena na otoku, mrzim ga a kad se samo sjetim koliko sam ga voljela, obozavala, bila u njemo bas onako kako bi se reklo «svoj na svome».....
Ali ne...zaklela sam se sama sebi da nikada vise moja stopala nece zapljuskivati valovi, da se moje telo nece presijavati u moru na mesecini....nikada vise necu zaplivati tim modrim prostranstvom....nikada.....ne mogu...more je krivo jer te vise nemam.......otelo mi te..bilo je ljubomorno na sve sto smo imali, a imali smo previse, nesto vece od prijateljstva, nesto jace od ljubavi...imali smo ono o cemu neki ljudi mogu samo sanjati....
Bio si stariji dosta od mene, ali nikada nismo dopustili da godine stanu na put nasoj sreci, nasoj ljubavi....bio si mi ljubav, ali pre svega prijatelj....
Znao si svaku moju gresku, svaku moju laz, svaku moju prevaru, svaki moj greh, znao si sve o meni i nikada me zbog nicega nisi osudjivao.....sve sam ti govorila...znao si da nisi jedini u mome zivotu.da imam jos nekoga, znam da se nisi s time slagao ali si me pustio da radim sta mi je volja i da ti se svaki put vracam kada me slome tudje lazi, kada me dotuku bolne prevare, kada mi okrenu ledja i slome krila....bio si moja sigurna, najsigurnija luka, moje nebo i moj zrak...uvek si bio za mene tu! Kada god sam te trebala, nikada ti nije bilo tesko prevaliti ni 300 kilometara da me dodjes utesiti, poljubiti i uspavati u svome narucju.... a sada ko ce me sada tjesiti, ko ce me sada ljubiti, uspavljivati.....kome cu sada prolaziti prstima kroz plave uvojke, kome cu sad u ocima gledati dva jezera??? Kome???? Bože, zašto????? Zašto bas ti?
Nemogu, iako sam ti tisucu puta dala obecanje da necu plakati ako ti se sto desi, znas da nemogu zaustaviti suze! Nemoj se sada ljutiti na mene.....
Bila sam jos devojcica kada sam te upoznala, imala sam 15 godina , a ti 23. iako je sad glupo odmah sam se zaljubila u tebe ...
Ali pricala sam s tobom, ispitivala te o svemu vezanom za ronjenje i dala ti obecanje da ces mene samo ti i niko drugi uciti roniti...
Uvek si se smijao mojim salama, glumio ozbiljnost dok sam plakala zbog razbijenog koljena.....ucio sa mnom matematiku kada sam zavrsila na popravnom, slusao moje tajne, sve sto sam ti pricala o «carobnom» prvom poljupcu....secam se kako sam svake godine jedva cekala pocetak leta da opet dodjes na u svoju skolu ronjenja, da te mogu gledati celi dan.....
Bila sam zaljubljena u tebe, decje iskreno...znala sam da ces biti moj, znala sam da ti nisam bas najobicnija klinka nego...neznam....bila sam ti posebna.
Imala sam skoro 17 godina kada sam prvi put osjetila tvoje usne na svojima....jos se secam tog dana, tj.te noci....
Tu noc me je jedan decko strasno povredio i cim sam dosla kuci, uzela sam odmah mobilni i nazvala tebe.iako je bilo 3 ujutro javio si se, dosao po mene i odvezao me na «nasu plazu»....sve sam ti ispricala, kako me je samo hteo iskoristiti....pogledao si me svojim velikim plavim ocima i rekao: znas mala, strasno si se promenila, nisi vise ona klinka koju zanima ronjenje, koju zanima koje su najkvalitetnije maske i peraje....ne zanimaju te vise dubine i morska bica..ne pricas vise o studijama oceanografije...sad se samo doterujes, gledas decke, razmisljas o tome da studiras engleski jezik...promenila si se...postala si devojka....neznam kada, sad sam toga postao svestan. Znam te odkada si bila obicna klinka umusana sladoledom a sad si glavna macka ......ne mogu verovati da sam tek sad shvatio koliko si lepa i koliko me pogadja svaka tvoja suza, svaka tvoja bol...
Sedila sam i slusala ne verujuci svojim usima, moja najveca ljubav meni tako govori...... nisam znala sto da ti kazem, uvukla sam ti se u zagrljaj bas kao i onda kad sam bila «umusana sladoledom» ali taj zagrljaj nije bio onakav kakav si mi uvek pruzao, cvrst, zastitnicki...sad je to bio zagrljaja muskarca kad grli zenu koju voli.......
Neznam u kojem trenutku, ali usne su nam se spojile, njezni poljupci su prerasli u vatrene...predala sam ti se, celom dusom, srcem i telom...bio si njezan...i nisi mogao verovati da si mi prvi....ali znam da si bio ponosan na to.....ne nisam se sramila niti bojala, znala sam da ces sutra opet biti tu, da ces opet biti moj....dani su nam prolazili kao u bajci....godinu dana smo bili jedno bice....i tada sam ja pocela sa svojim glupostima, varala sam te i priznavala ti to, svesna da ti svaki put otkidam sve veci dio srca, da te polako ubijam s time....ali voleo si me, oprastao mi...volela sam i ja tebe i zato sam ti se uvek vracala........tako nam je prosla jos jedna godina, koliko svadje toliko i ljubavi......sad se kajem, ali sto to sada tebi vredi kada te nema vise tu?? Sta ti vredi moje kajanje?? Ali kajem se i kajacu se...zauvijek....
Pre tacno godinu dana sam te videla poslednji put u svome zivotu....
Da sam bar znala da cu te taj dan posljednji put poljubiti na rivi, poslednji put ubaciti tvoju masku u gumenjak, da ces me poslednji put podignuti u zagrljaj i baciti u more....e da sam znala, verovatno te nebi pustila da odes roniti, ili bi ja otisla sa tobom, poslala bih nekog sa tobom, ne biH te pustila samog...ne biH sigurno ostala u «centru» cekajuci tvoj povratak....
Ali ostala sam i cekala...i .............. sto sam docekala???? Tugu, bol, suze, patnju, rusenje svih svojih snova.........
Bilo je 15:00 kada si otisao, znala sam da ce se vratiti negdje oko 17:00 tako da sam ta dva sata provela zezejuci se sa nekim klincima na odbojkaskom igralistu...oko 17:00 sam otisla na rivu jer sam znala da ces onda doci, ali nisi dosao....nakon 15 minuta postala sam nervozna, digla sam celu paniku u «centru» ali su me svi smirivali govoreci kako na sverovatno zezas i da ces sdoci svaki minut..ali minuti su prolazili i sat je otkucao 18:00 a ti jos nisi dosao...svi su se uspanicili, jer nikada nisi toliko kasnio, po 500 put sam okrenula broj tvoga mobilnog ali nista...samo glupa zvonjava bez odgovora....
Prijatelji su sa drugim gumenjakom otisli te traziti, a ja sam ostala u centru cekajuci...cekajuci sta?????? Znala sam da se je dogodilo nesto starsno cim mi se prvi put nisi javio.....
Minuti su prolazili kao godine....mobilni ja nemo cutao, a suze su klizile niz lice....kroz glavu su mi prolazile tvoje reci :» mala, obecaj mi da neces plakati ako mi se nekada nesto dogodi....nemoj prosipati bisere zbog jedne svinje kao sto sam ja» uvijek sam se smejala na tu tvoju zadnju recenicu, jer smo dobro znali i ti i ja da sam jedina svinja u vezi ja....i uvijek sam ti govorila da necu palakti jer si me mrzeo oduvek videti uplakanu.....
Konacno oko 18:30 je zazvonio mob, tvoj frend mi je rekao da su nasli gumenjak i da je drugi frend zaronio da te trazi jer te nema na gliseru....
Odmah sam znala sta je, ali sam se nadala......
Oko 20:00 su dosli, i po njihovim licima sam vidjela o cemu se radi, dotrcala sam do njih, ali mi nisu dali da udjem na gumenjak.....pocela sam vristati, urlati, tresti se....morala sam te videti jos jednom....videli su da ne odustajem pa su me pustili...pogledala sam tvoje lice, plavo.....usne ljubicaste, bezzivotno telo...ljubila sam te hladne usne, milovala sam te zlatne uvojke, grlila te.........vristala.......suze su me gusile, snaga me je izdala...pala sam u nesvjest.....probudila sam se u svom krevetu i pogledala na stol, nasa slika u ronilackim odjelima kad sam imala 16, a ti 26 godina.....nisam bila svjesna da te nema vise...nisam se htjela pomiriti sa tim....
Tvoja sahrana je bio najgori dogadja moga zivota.......ne secam se previse svega jer su mi dali inekcije za smirenje, ali znam da sam dugo dugo poslije svih ostala na groblju, sklupcaan na tvom grobu, grleci tvoju sliku.....i proklinjujuci more, boga, sudbinu........
Tada sam se zarekla da nikada vise necu krociti nogom u more....
Rekli su mi da si ostao bez kiseonika, da si pao u nesvest pod morem.......i sad se pitam kako se je to moglo dogoditi coveku koji je tolike ljude ucio pravilnom disanju, pravilnom uronu i izronu sa bocama....kako se je to dogodilo tebi......
Ova godina je za mene prosla kao da je trajala 6 godina.....iako su me svi pokusavali izvuci iz kuce nisam se dala, samo sam plakala.......i danas sam tu...posljednji put gledam zalazak, posljednji put mi maestral mrsi kosu, posljedni put mi se na licu oslikava zalazak....
Evo jos samo koji minut i sunce ce zaci, nestati za danas, a sutra kada ponovno izadje ja ga necu videti jer me vise nece biti na ovome svetu......predugo sam cekala, trebala sam to napraviti istog trena kad su te dovezli mrtvog sa gumenjakom, trebala sam odmah ispuniti svoje obecanje koje sam ti jednom dala NIKADA NAS NISTA NECE RASTAVITI, UVEK CU BITI UZ TEBE, KOLIKO GOD GLUPOSTI NAPRAVILI ILI JA ILI TI, ZNAS DA CEMO BITI ZAUVEK ZAJEDNO.nisam trebala ziveti jos godinu dana bez tebe, ali kao da i nisam zivjela.....sad jos samo me jedan korak dijeli od naseg ponovnog susreta, sretjna sam, videtju cu te opet, ponovno cu te poljubiti, zagrliti, igrati se sa tvojim uvojcima, ponovno ces me gledati svojim velikim palvim ocima....znam da ce se ljutiti na mene jer cinim glupost, znam da ces mi to reci, ali oprosti ces mi jer dobro znas da ja bez tebe nemogu i neznam ziveti............
prelepa,tuzna prica...:(
pogledaj me u oci,nacicesh tugu i besane notji,pogledaj mi dushu
videcesh da sam tako prazna....samo ja i cetiri zida oko mene ....
pozovi me...makar samo jednom ...moje srce place zbog tebe...a tv... Opširnije
Dok maestral lagano provlaci svoje nezne prste kroz moju raspustenu
kosu, a sunce svojim poslednjim zracima daje ruzicasti odsjaj mome
licu, gledam u to more koje kao da gori pod plamenom velik... Opširnije
znaci ne mogu da verujem...nekada ljudi tako razocaraju jedni druge
da to prelazi svaku granicu..sinotj sam se definitivno u to
uverila..mnogo mi je krivo shto je tako,svi gledaju materijalnu
stranu ,... Opširnije
primetila sam da je vetjina devojaka ovde razocarana u ljubav
..mozda zato ovde dolaze da bi pokazale svoja prava osetjanja koja
kriju od drugih a narocito od onih koji su ih povredili... onaj ko
j... Opširnije
...IZGUBLJENO JE... Tek kada izgubish neshto vredno u svom
zivotu shvatash shta si izgubio.... Ne shvatash da je samo taj
delitj trebao da bi ispunio sve svoje sne...ali ne,vetj je... Opširnije
Ali ozb ti kazhem... :S
ma ja bio kod druga isao do u Sivi dom a ti...
LJUPKA_91
Dodaj
Premium