Prkosna pesma

Nacija -
Blog pregledan 15 puta.

Glasaj (1 glasova):

Prkosna pesma
Dobrica Erić

Ja
kći Božja
Srbija
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da kriva sam i da priznajem krivicu!

Kriva sam što sam neko
a ne niko i netko

Kriva sam što u doba
opšteg Srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše, poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!

Kriva sam što jesam
a treba da nisam

Kriva sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu

Kriva sam što se drznuh
protiv krivde
kriva sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriva sam što pišem i čitam
ćirilicom

Kriva sam što pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)

Kriva sam, i priznajem
da ne znam što znam, i da znam što,
ne znam

Kriva sam i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenim od smeha)

Kriva sam, tvrdoglavka
što sam Pravoslavka
i Svetosavka i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!

Kriva sam i grešna, dakle što
postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu

Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše

Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisanje na moje voćnjake i polja
i na moje bele kuće pored druma
oko kojih, kao najlepše odie
cvetaju trešnje, jabuke i šljive (...)

Moja ružna slika
ozarena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti

To nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!

Mnogo smo važne
Zemljo moja mila
Ja i Moje sestre
Istina i Pravda
čim se na nas digla ovolikasila
čim su na nas zinule krivda
i nepravda

Šta će ovde džihadlije
krstaši
ameri
koji Mi čerece sinove i kćeri

Mora da su čule belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi (...)

Ja se ne plašim smrti crne duge
već ropskog života i bolesti duge

Smrt je česta pojava medj nama Srbima
kao što su proleće
leto
jesen
zima

I nije strašnija
pogotovo danju
od suše
poplave
zemljotresa
mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okadjene duše i svetla obraza

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rodjenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem, umirući

A to se vama više ne dogadja
ni kad svadbujete
ni kad, vam se radja!

Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su mog praoca
Isusa Hrista Nazarećanina

Ja ću da gledam
a vi zažmurite

Inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica

Samo požurite
Što me pre razapnete
pre ću vaskrsnuti!