• Dešavanja
• 24sata
• Blogovi
• Galerija
• Lokacije
• Društvo
• Forum

....ovo je deo nekog pismenog iz I godine.... :)

Kraja -
Blog pregledan 116 puta.

Glasaj (1 glasova):

• 1
• 2
• 3
• 4
• 5

Dodaj

Tishina i hladnoca...prostorije ispunjava miris tamjana a svece koje tinjaju razbijaju jezivu tamu...Otvaraju se vrata i jedna figura lagano ulazi chiji koraci odzvanjaju dok koracha preko hladnih crkvenih podova...Lice se skriva pod kapuljachom, mokra od kishe koja se nemilosrdno spustila na grad...Oseca kako je posmatraju stotine ochiju sa zidova i kamenih statua...Uznemirena je, osetila je osudu na svojoj kozi koja boli, peche, i dalje joj odzvanjaju uvrede u glavi, oseca da joj u ushima i dalje bubnji...
Priblizava se oltaru...otkriva se lice tajanstvene figure-i shta se vidi? Bledo lice, ispijeno, izmucheno, podochnjaci i otechene, crvene ochi...Pojavljuju se dve mrshave ruchice, tresu se i polako pale svecu...Oseca da je preplavljuju secanja, opet sve prozivljava...nema vishe snage, staje pred oltar i pada na kolena...Trese se...od hladnoce, od tuge, od besa, od beznadja...Rane joj se opet otvaraju, krvari, ali iznutra...koza je peche, oseca udarce, oseca bicheve....to je sve ostavilo gorak ukus u njenom zivotu...seca se tih glasova...sve glasnijih, sve uvredljivijih...ne moze vishe da izdrzi, jedna za drugom, niz njene blede obraze se kotrljaju vrele, slane suze...Lice skriva u shake, klecheci na hladnim plochama...
Posle nekog vremena podize pogled ka tavanici...dva beskrajno tuzna oka, molecivo gledaju oko sebe, trazeci pomoc i olakshanje...Molile su nepomichne likove da se smiluju, posmatrale su nepomichne ochi koje su sve bile uprte ka njoj...bespomocno pruza ruke, nada se odgovoru...ni glas ne pushta, samo se chuje tiho jecanje...
Niz kichmu joj se provlachi chudna jeza...osvrce se oko sebe ali je i dalje sama, nema nikog oko nje...ali ona jasno chuje smeh i unezvereno gleda u tamu, ocheqjuci objashnjenje...Od straha zatvara ochi, i vidi sebe kako stoji na ivici provalije, ne vidi joj kraj, dok oseca na sebi prst osude, dok oseca poglede pune mrznje...Trgla se kada je osetila hladan vetar pored vrata...Nije sigurna da li da bezi, poqshava da pokrene noge, ali one su prikovane za pod, srce joj qca sve brze i brze...Opet chuje isti smeh...Osvrce se oko sebe ali tu je samo mrak, chini joj se da poqshava da je uvuche, da poqshava da je proguta...vrti joj se u glavi, steze joj se grlo, opet pochinje da se trese...Snaga je napushta i ona pada tiho kao sena...
Vraca se na ivicu provalije...osetila je hladnu ruq na svom ramenu i pre nego shto je stigla da se osvrne, ona ju je povukla unutra...Oseca plamenove koji joj lizu kozu, pochinje da gori, suze joj liju niz usijane obraze...neshto se komesha unutar nje, uvija se pod bolovima...poqshava da vrishti ali je nemoguce da pusti bilo kakav glas...koza joj puca na ledjima, otvaraju joj se rane iz kojih se najpre pojavljuje krv, a zatim dva bela krila...Bol joj je pomrachio um, nema vremena za zbunjenost, samo ih lagano shiri, stresla se i izletela iz vatrene stihije...
Naglo otvara ochi, izbezumljena, ne shvatajuci shta se desilo, shta je stvarnost a shta ne...ustaje i trchi ka vratima, shirom ih otvara i pritom ispunjava crkvu toplom sunchevom svetloshcu...sletela je niz stepenice, i klecheci sklapa ochi i duboko udishe....


p.s.ovo sam pisala po secanju-davno je to bilo :)

Dodaj komentar

Registruj se na Furku i daj komentar na blog ili napiši svoj blog

Registracija