Osetim ponekad zebnju koja struji mojim telom,osetim parajuci bol oko srca i zacvilim,jer sudjeno je da od rodjenja nosim teret zivota,da patim zbog okrutnosti koja je uvek tu skrivena pod korenom trenutne srece i toplog osmeha...
Noc je...Sklapam ruke klonule od bola,tiho da niko ne cuje.Sapucem reci molitve.Ne placem,suze nisu lek.Tiho se molim zbog tebe i tvojih najlepsih godina.Jer ti...ti si me napustio i zauvek otisao.I moj zivot nije ono sto sam zelela da bude.Zelela sam da upoznam lepsu starnu zivota.Zelela sam a od svega malo i dobila.Izgubila sam ono najvaznije,ono najdragocenije,ono za sta sam bila spremna i zivot da dam!Zivim i rastem bez oceve ljubavi i upoznala sam samo tamnu stranu zivota...I izgubivsi njega,izgubila sam samu sebe.I nikom ne bih pozelela da upozna kakav je to osecaj kada gubite u trenutku kada najvise volite,kada vasi voljeni odu,a vi se i dalje nadate i mastate o njihovom povratku...
I cuvaj ga Boze,cuvaj ga bar ti kad ljudi nisu umeli.Volite ga andjeli,on vas oduvek jeste,pevajte mu pesme kao nekad on vama i obaspite ga andjeoskom ljubavlju onako kako zasluzuju samo oni slicni vama!
Znam da ovo nije nacin za olaksanje i ne pisem da bih kroz reci izlila svoj bol.Ali ostalo je mnogo neizrecenih reci,jer ipak sam bila dete koje je tek sada trebalo da upozna onu lepsu stranu zivota.Nazalost moram sama!A secam se,neko je rekao:"Samoca ponekad cuva lepotu duse..."Mozda...
Lezem i budim se u zelji da cu ugledati nasmejano lice,ali kad otvorim oci,shvatim da je bio san.U ocima mi zablistaju suze,a u grudima osetim ogroman bol koji preti da me ugusi.Danju se smejem i ne osecam ga,a u noci on nejasno tisti hladnocom uspomena na neku smrt.I pitam se od kog je bola on nastao,i da li je to slutnja na nesto bolno sto dusu ocekuje?!
I ako sam bila mala,secam se da ti je cilj bio da od mene napravis coveka.Ucio si me mnogo sto-sta,samo ti nikad nije palo na pamet da me naucis da zivim bez tebe...Ja pokusavam,jer ti za mene i dalje postojis.Zato se i smejem,zivim.Ali me ponekad probudi surova realnost,bas kao i nocas i osetim prazninu.Na mom licu se to ne vidi ali se oseca iznutra.Osetim tezinu kamena u grudima i gledam tvoju sliku.Zamagljenim ocima gledam u nju i vidim tvoje!
Svakom coveku je sudbina vezana oko vrata i znam da povratka nema.A tako valjda i biva.Valjda je sudjeno da uvek retke ptice umiru...A tek sam pocela da upoznajem mnoge lepote zivota,ali sam pored tebe i videla sta znaci zivot od danas do sutra.I dugo nisam prihvatila tu cinjenicu da te nema.Krila sam se iza istine da je ipak postojalo nesto sto je moglo da te spase.I pitam se gde su ti naucnici?Naucnici su samo na papiru,neka idu dodjavola!Zasto te nisu spasili?Zasto nisu zaustavili to sto je nemilosrdno unistavalo tvoj um,mladost i godine...Zasto?Iz dana u dan postavljam isto pitanje ali odgovor ne nalazim...I zar nije vazno sto patim?Sto me grize,sto boli kao sto nikad do sad nije bolelo?...Boli me to sto te trebam,sanjam i volim,kao sto i svaka misao boli,izjeda dusu...
Proslo je puno vremena od kad te nema,ali ja te dozivam.Ti nazalost ne cujes,niti vidis moje suze dok placem nad tvojom slikom.I sve me jos podseca na tebe i pomislim,ma on je tu!Ali kroz glavu prolazi bolna istina,jer iz mog zivota si nestao tako brzo,kao vetrom nosen!Pamtim taj dan...taj 21.februar.Kao da mi se srce razbilo na komade.Ostavio si mi suze.Ne samo meni,vec svima koji su te voleli.Sahranio si tog dana mnoge sa sobom,razbio si mnoga srca,jer suvise te volimo da bismo te zaboravili...Secam se zadnjeg pozdrava,i umesto uzvracenog poljupca ostale su samo suze na tvom prelepom licu...
Ostaje nam samo da se molimo i nosimo ti cvece.Neka bar ono cveta kad tvoja mladost nije mogla.Ja znam da nas tvoje oci posmatraju odozgo,i zato si ti nasa zvezda vodilja,nas andjeo cuvar i nas osvit zivota...I znaj...Kada si otisao,vecinu srca si mi zaledio.I kako se srce topilo i topi,tako si i ti otplovio i jos otplovljavas u zaborav...
"I neka me niko ne pita zasto mi srce ubrzano lupa.Neka me niko ne pita zasto sam tuzna.Neka me niko ne podseca na ono sto je duboko skriveno u meni i neka me niko ne podseca da si mi naneo nepodnosljiv bol svojim odlaskom...Neka me niko ne pita,jer pocece da boli..." :(((
maximus 29.03.2008 u 00:01:42 
jowana86 29.03.2008 u 19:53:06 
darko1986 12.06.2008 u 00:53:03 
djeneta 14.09.2008 u 11:58:37 
mishaaa 14.09.2008 u 12:00:41 
bojana_sladoled 14.09.2008 u 12:02:47 
Osetim ponekad zebnju koja struji mojim telom,osetim parajuci bol
oko srca i zacvilim,jer sudjeno je da od rodjenja nosim teret
zivota,da patim zbog okrutnosti koja je uvek tu skrivena pod korenom
tre... Opširnije
:))
Sve su to narodnjaci...Kad sam ja znao za K...
Dodaj
Premium