Kristina Kovač - Život je ljut
Sad stvarno mislim da smo otišli daleko,
i prosto neznam kako pratićemo kletvu kući,
jer kada je kasno.
Za neke stvari prosto nisi tako krojen,
i sama kriva sam što život mi je bojen,
sivom umesto zlatnom.
Potpuno sama kriva sam,
u život sam te uvukla.
Nikoga nisam pitala,
i tako mi treba.
I kako ću sada, kad nisam tako mlada,
kako ispočetka da nađem svoj put.
O čemu ću da sanjam i kome da se vraćam.
Da li znaš da bez tvoga osmeha,
život je ljut.
Sve naše godine sad ništa nam ne vrede,
oduvek mislila sam čekaćemo sede nekad,
zajedno negde.
Možda u kućici na moru, koju sanjaš,
al' u životu svaki san,
moraš da ganjaš dugo,
i sa mnogo snage.
Toliko to fali ti,
da mene malo nosiš ti.
Srca će se čaša preliti,
i tako mi treba, treba.
SLATKIS!
_Natally_
Dodaj
Premium